SRĐ

— 40 -

краља ријеч, да ће им се права и на даље уважавати, неочекиван удар. Они нијесу вјеровали, да би их неко смио потиснути из топлих и угодних гнијезда. Због тога краљевога ријешења Нијемци послије окривљиваху једино Хуса, трубећи на све стране, да је само он и нико други за то крив. Али то није баш ни најмање истина. Сам краљ Вацлав четири дана послије наведенога декрета посвједочава, да је, одузимајући од Нијемаца натправо на свеучнлишту, руковођен био највише политичким побудама, јер се 22. јануара 1409. краљевским наређењем забрањује свима грађанима и поданицима у краљевини, и свјетовњацима и духовницима, даља послушност папи Гргуру XII. Туђи »народи*, Саксонци, Баварци и Пољаци, предадоше краљу 6. фебруара исте године спис, у коме су се оградили протпву наређења од 18. јануара, и истодобно моле краља нека издати декрет повуче или бар измијени. Али то захтијевање није донијело траженога плода. На университати сваки даљи рад је обустављен. Краљ се служи насиљем. Збацује ректора и својом властитом моћи поставља новога ректора и изнуђава 9. маја, да се издаду сва акта, печати и кључеви и да се предаду ново наименованому ректору. Нијемци увријеђени напуштају Праг и селе се у Њемачку. Дјаци и професори, како причају на броју око 5000, одилазе у Липиску и ту осниваЈу за себе нову университат 1409. г. И тако Чеси постадоше једини господари највише своје просвјетне институције. То је била у истину велика побједа народне мисли над нескромним туђинцима, који хтједоше домороце сасвијем у своју службу запрегнути; то је била прва велика културна побједа чешка над Најемцима, која је поелужила као темељ свој даљој херојској борби, која ће се продужити кроз читаве вијекове. Да су Чеси истисли туђу превласт са Прашке упиверситати, много се има захвалити Хусу, јер је он својом тактич ношћу и својим мудрим држањем у погледу на неутралност у напском питању знао да придобије краља Вацлава на чешку страну. Нијемци никад нијееу могли заборавити Хусу тај свој пораз; они су му се за њ крваво светили чак у Косницу. Али Хус није мрзио Нијемце, у његовим списима и проповиједима нигдје није ни најмањега знака те мржње.