SRĐ

— 94 —

окрену, већ и надаље узимаше Хуса у обрану. Краљ Вацлав по Јану Назу поручи папи, нека се заустави мало у тој својој строгости противу Хуса; па га мољаше, нека нареди објема странкама да муче, и нека и даље остави капелу Бетлејемску при старим правима, и нека допусти Хусу да остане у Прагу, гдје ће се противу њега истрага водити и гдје ће бити преслушаван. И Хус од своје стране послао је у Болоњу папи свога заступника, пријатеља Јасеницу. Папа се не обазрије на захтијевање краљево, само што је на мјесто Отона из Колина одредио друге четири личности, на челу којих бијаше Фрањо Забарело, да продуже напочету истрагу над Хусом. Ова четири нова комисара из почетка ствар одлагаху, а послије наредише да осуда, коју је још Колин над Хусом изрекао, има бити извршена. Надбискуп Збињек на најсвечанији начин, на 11. марта 1411., изрече клетву над Хусом. Та клетва би оглашена по свима Прашким храмовима, изузимајући два, гдје свештеници нијесу хтјели испунити Збињеково наређење. Како }е надбискуп био иједак на Прашког старјешину, који по наредби краљевој задржа негато мало од његових доходака као и од прихода каноникб, и попова који су се с њим над пламеном од Виклифових књига гријали, удари и њега проклетством, па и тим незадовољап, 3. маја прогласи интердикат над цијелим Прагом. (Настави£,е се).