SRĐ

235

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. Прва књнга пјесама. Чедоииљ Иавић. Шталпарија Д. Дииитријевића. Београд. 1903 год. Једна слаба књига, на којој се ми не бисмо овако нарочпго задржавали, да она не носи на себи махне данашњих најмлађих пјесника српских. Посматрана самстако може ова књига да има некакве важности и вриједпости; другпх нема. ГГрво што читаоцу пада у очи, то је да г. Павић често, врло често, придјене каквој ствари особину што је у опреци с њеном природом, везујући тако опријечне појмове. Тако ће г. Павић рећи да »вијенац СЈа «,да је »дап блед«, да »љето пада« или спомињати некакве »сјенасте груди«, »шумне страсти«, »бледну сјетност», и написати стихове као шго су ови: Али ко то блудн • • • у поноЛној ризи Сред тишине сакривене од жалосних оинх дана II ht' уздахом гори, нит' се сузом гасц Да тгесма тресне зелену грану Па куд грми звоно величаиственостн Прах сааљеног осјећања Кроз дах кужне иомрчине. Кроз дах кужне иомрчиме. — У овом стиху од четири риј«чи, три су ријечи нетачно узете и употријебљене. Какав ли је то »дах помрчине«, каква ли је то »кужиа помрчина« ? Преко стправичности мрачнијех. амбиса Крвљу освештан се диже храм слободе. Преко стравичности амбиса диже се храм слободе. — Колико ли је требало неразумијевања, па рећи да се преко »стравичности амбиса« диже храм? Тако г. Павић вели да мати Југоелавена своју дјецу »доји jSkom ратне оре«, или бурским војводома кличе: Како ли ће гордо сјати врх кобнога разореља Сјај вам сргра од витегитва и сјен чела од шштења. и не помишљајући шта ли значи оно »срце од витештва« и »чело од поштења«, и да ли »сјен» може да сија.