SRĐ

— 280 —

— Poslije... htjela bih znati... kada... Ona spusti glavu na prsi i ne reče drugo. — Kada sam te робео Jubiti ? Ne znam dobro ш sam. Učinilo mi se dosta puta da te Jubim, pak mi se cinilo da ne. Oktobra prošle godine, iza tvoga odlaska, uvidjeh da te ne mogu više zaboraviti. Ti si se vratila u maju. Ondal... Zestoko kucane srca podiže mu prsi i pretrže riječ. Ona je već znala. Diže se, uze Cortisovu ruku, skupi u oci, u dušu, svaki oblik, svaku šaru miloga joj kraja: bijele šjunke, brzu, zelenu vodu u tijeku struje, livadu na drugoj obali, jaki potok koji pjeneći se pada pod visoke seoske kuće, bijele od sunca, na desno, a ponizne i tamne na lijevo iza dudova; i, nad nihovim krovovima, travne obronke, jele vile Carre, Passo Grande. — Danijele, Danijele гебе ona s placem u glasu, idimo! (Švršiće se).