SRĐ

— 282 —

краљеву забрану, предаје и даље у Карлову колеју о забрањеним чланцима. Видјели смо већ, како Хус у почетку свог јавног живота с великом ресервом и Виклифово учење нрима и о њему говори. Али сад, кад је послије више година уиознао свестрано Виклифова дјела, кад се увјерио да је у њима много истине која се слаже са светим писмом, он без уступања брани многе тачке из учења Оксфордскога доктора. Неки Прашки свештеници и не казујући ништа надбискупу Албику послаше Михајила из Њемачког Брода папп Ивану XXIII, да га моле, нека већ једном одважним кораком сломи Хуса за свагда; јер Хус, и ако је под клетвом, и даље шири своју »убитачну« науку и безбожно учење Виклифово; Хусови списи већ су нрешли границе чешке, па се читају и у Угарској, Пољској и т. д. — Тако ти добри свештеници причаху кроз уста свога изасланика папи. Хуса остављају и његови, премда не сви, приврженици с университати, који дуже вријеме стајаху уза њ, па на једаред окренуше натраг; због тога их Хус називаше »рацима« (cancrisantes). Папа Иван XXIII. наређује кардпналу Петру из Санкт-Анђела, нека неодложно и безобзирно Хуса укроти. Кардинал с мјеста издаје заповијест, нека се клетва, којом је ударен Хус још прије двије године, по нова огласи по свима прашкнм храмовима. Ако се Хус у времену од 20 дана не обрати са свог грешног пута, клетва се има обновити и то уз свечано звоњење звона на свима црквама и уз погашивање запаљених бакаља; и од тог часа под пријетњом клетве не смије му нико давати ни јела ни икаква пића, нити га ко смије примити под кров да заклони уморену главу, нити ко смије с њим људски благу ријеч проговорити и т. д. Још се наређује вјернима нека Хуса ухвате, свежу и предаду надбискупу прашком или бискупу Јовану Литомјеричком, а Бетлејемску хадпелу нека са земљом изравнају. Оно Нијемаца што још остаде у Прагу послије 1409. год. дигоше се у друштву са чешким поповима и опколише 2. октобра Бетлејемску капелу у намјери да је разруше баш у оном моменту, кад је Хус проповиједао, али их Хусови слушаоци одважно одбише. Вијерни Чеси не допустише ни да њихова