SRĐ

— 285 —

они су видјели, да немају пред собом човјека проклета, већ човјека са свима хришћанским врлинама, човјека добра. Противници Хусови мишљаху, да ће, чим он напусти Праг, све поћи старијем током и да ће с његовим одласком отићи у неповрат и његово учење, с којим је довео у опасност безбрижан и раскалашен живот беспослених попова. Али противници мислећи тако грдно се обмањиваху. Хус отишавши из Прага ширио је своје учење по унутрашњости земље, и то баш на чешком југу, гдје ће послије нићи табори, а у самом Прагу Хусови привржеиици, оставши без вође, навикаваху се самосталном дјеловању, у чему им је и Хус много помогао својим писмима. (НаставиЛе се).

DIO GrENU. — I. Е. Diogene, krajevski prosjače, Sine Zevsov, dušo ponosita, Aleksandra što prezre kolače, Kad te ono za že}e upita! Sv'jet uznosi hvalom osvajače, Dok ne zađu u krajevstvo Dita: Tvoja riječ vječito se blista, Silna, vedra, gospocka i čista!