SRĐ

- 419 —

ПЛАЧИ СРЦЕ МОЈЕ. — .Таков Шантић. Хоћу много суза — нек грца и јеца Мој цијели живот у једноме часу, Нека плину сузе у дубини груди, Гдје судбина боле и све јаде сасу. Душа ми је пуна сумора и суза Плачи срце моје као никад досле; Све што у нам живи нека умре тихо, Као ббно вече, као и ми после!... Плачи срце моје, дај светињу ону Што мирисом ббним оснажава груди Ону свету тугу ублаженог бола Која наду диже и осм'јехе буди. Плачи срце моје — душа ми је јесен Која н'јемо лута умире и плаче, Док оловно небо тежак дах јој стеже Она к'о болесник све издише јаче. Let/sin.