SRĐ

— 585 —

—- Хоћу. — Онда приђи ближе оиамо, рече старац указујући на суд пун воде. Краљ сиђе с поотеље и приђе суду. — Свуци се, па уђи унутра. Асархадон уради како му старац рече. — Сад пази, чим те почнем полијевати одмах да загњуриш главу, рече старац пунећи канту водом. Затим је наже пад краљевом главом, и краљ се загњури. Но тек што је био под водом, осјети од једном да он није више Асархадон, већ неки сасвим други човјек, и видје себе гдје лежи на богатој постељи крај лијепе жене. И ако је прије тога никада није видио, он је ипак знао да је то његова супруга. Она се диже и ослови га : — Лаилије, драги супруже, како си од јучерањега рада био тако изнурен да си спавао дуже но обично, то те не хтједох будити, већ сам бдјела над тобом. Али сад је већ вријеме да се обучеш и одегл у дворану, кнежеви те очекују. II Асархадон, који је из тога цијелога говора разумио да је он главом Лаилије, не само да га то није зачудило, напротив, чудно му је, како да то још раније није знао. У дворани га дочекаше кнежевн с дубоким поздравом. По његовој заповијести сједоше сви пред њим. Најстарији међу њима почеше говорити, како су доста трпјели увриједе злопакога краља Асархадона, већ да га треба пресрестп оружаном мишицом. Али се Лаилије не слагаше с њима, већ нареди да се пошљу посланици, да одврате Асархадона од рата. Он лично сазове извјестан број заслужиих људи и рече им, шта да испоруче Асархадону. По том он — Асархадон, који се држи за Лаилија, оде у лов па дивље магарце. Будући му срећа наклоњена убије својом руком два магарца. Затим се врати дома, гдје је сву ноћ банчио са својим пријатељима, пратећи игру ропкиња. Сутрадан изађе по обичају у двориште, гдје га је народ чекао с разним молбама и тужбама, да све спорове лично ријеши. По том оде понова у омиљени лов. И овога је пута била срећа уз њега, тако да је једну лавицу убио, а њена оба лавића живе ухватио. Послије лова