SRĐ

— 699 —

Наталија Стјепановна. Ја сам пршмијетила: они се ловци највише препиру, који мање од свих разумију. Ломов. Госпођице, молим вас, ућутите. У мене бије срце. (Впче). Ућутите! Наталија Стјепановна. Не ћу ућутати, док не признате, да је Откатај сто пута бољи од Угадаја. Ломов. Сто пута гори! Издахнуо он да Бог да, ваш Откатај!... Сљепочнице ... очи ... илеће... Наталија Стјепановна. А ваш худи Угадај не треба ни да издише, он је и без тога крепан. Ломов (шгаче). Ућутите! У мене ће прснути срце! Наталија Стјенановна. Не ћу ућутати! VII. Исти и Чубуков. Чубуков (долази). Шта је опет? Наталија Стјепановна. Папа, кажи искрено, по чистој савјести: које је псето боље, наш Откатај или његов Угадај? Ломов. Стјепане Стјепанићу, молим вас, кажите само једно: је ли сипљив ваш Откатај или није? Чубуков. Па да и јест! Чудна ми чуда! Зато ипак у читавом округу нема бољега псетета и тако даље. Ломов. Али је мој Угадај бољи? По савјести! Чубуков. Не узбуђујте се, драгоцјени мој! Дозволите... Ваш Угадај, управо, има своје добре стране... То је право псето, добрих нога, крутобедраст и томе слично. Али у тога псетета, ако хоћете знати, драги мој, имаду два недостатка: стар је и тром. Ломов. Опростите, али у мене је лупање ... Узмимо факта... Изволите се сјетити, у зелењима Марускиних, мој Угадај ишао је ухо у ухо с грофовским Размахајем, а ваш је Откатај остао за читаву врсту. Чубуков. Остао је зато, што га је грофов слуга ударио бичем. Ломов. Имао је и зашто. Сва пашчад трче за лисицом, а Откатај почео дрпати овна.