SRĐ

— 1036 —

bješe osvijetjen po lcoji prozorcić na krovu ili po koji širok prozor kakvoga slikara. Dole na uskoj ulici feneri u magli bacaliu duge zrake slične zlatnim, isprekidanim žicama, a prolaznici se gurahu u svojoj žurbi. — To me strašno muči — reče tiho i blago Anđrija malo docnije, ustavši sa posteje. Pa još blaže, kao da hoće pred sobom da opravda svoje nezadovolstvo. nađoda: - Nemoguće mi je napisati jednu riječ, progovoriti jedno slovo, učiniti jedan pokret. . . Iz početka mi se to vrlo rijetko dešavalo, a sada ima dana da me to ubija, da osjećam da se jedan po jedan kidaju konci koji me drže za život. Opažao sam odavno, da po katkad učinim kakav pokret pri razgovoru koji nije dotle bio moj. Desilo mi se, bilo pri skidanu šešira kome na ulici, Тл1о ma u kojoj drugoj svakodnevnoj radni, da učinim kakav nov pokret za mene, to jest, koji nije dotle spadao u pokrete kojim sam se ja obično služio. To prijeđe i na pokrete, mimiku, kojim je obilno propraćen naš govor. Hajde! Ko će i na to obraćati pažnu! — rekoh ja sebi. Ali jednoga dana dođe mi na jezik nov usklik, a drugoga dana izgovorih nekoliko rečenica potpuno novim tonom. Od tada počeh bogme paziti na sebe, istraživati šta je to, kako je to! . .. Stvar ne bi ni malo teška. S malo pažne nađoh odmah, da sam sve to poprimio, da je sve to tuđinski, da se sve to prilijepilo na mene kao kakva zarazal .. Da! I opažam da to neprestano ide sve na gore! Sada je dovohio da se družim nekoliko dana s jednim istim drugom ili prijatejem, te da jednoga dana nehotice učinim kakav pokret, koji je negov, da se nasmijem kao što se nikad ne nasmijali ... To je užasno, užasno! Progovorivši ove dvije pos]edne riječi, Andrija Mihajlović ostade preneražen. G-rozan se gnev za jedan trenut nakupi u nega. Izgledaše da će ghev prekipjeti. Pogled negov postade strašan; sve se više i više zatezaše u nemu; izgledaše da će sve prsnuti. Ali ne pršte, već se sve na jedan mah naglo olabavi. Gnev se pretvori u nemoćnost i očajane. — Eto, — reče on tiho kao da se straši sebe samoga to je jače od mene, jače od moje voje. Kad malo prije rekoh: Užasno! užasno! prodrmah unaprijed savijene laktove kao on i čuh negov glas ... Dakle sada mi je nemoguće napisati