SRĐ

— 313 —

да у тежњи за истином, остаје вијеран и дошљедан изучавању и претресању факата, који су му под рукама, како би дао достојну цијену њиховим самобитним законима — не видимо преставника праве критике, какву захтијева историја. Он је покупио богату грађу, нарочито из тућих извора, (као да у архивима све мора бити аргуменнтално!) и из свега тога, да речемо, конгломерата података самовољно извађа историјску перспективу, кроз призму субјективних опажања, без обзира на политичке, природне и физичке услове, којима се морало окретати ради очувања живота народног. Силом и оштрином свог полемичког тона, коме граница нема, ма да се одрекао писати sine ira et stuđio, Руварац чудо импресира, производи најефектније утиске, меће своје строго veto на свако даље коментарисање. Па, кад најдубље зађе у праву компаративну студију догаћаја, кад се тражи његово беспристрано анализовање, његово опажање, психолошко посматрање, он, заљубљен преко сваке мјере у своје свакако авторитентно духовно „ја", које је на догму уздигао, бијесно се пушта по широком пољу својих негација, и, кад опази, да најбоље триумфује својом аргументацијом, кад с висине хоће да стропошта, смрви, уништи оно, за што се подухватио — изобилује вам недозвољеном дилетантском празноријечитошћу и драстиком стила. Додајте уз ово злонамијерно или занесено (Бог би га знао!) изопачивање факата, на које пада тежина основне мисли, а коси се са смјером његове критике, — опазићете цијепање оне везе, која је уплетена у органско развиће чисто народног живота. Или зар није оно управо дилетантска празноријечитост, кад Руварац, искрено признавајући, да о двовјековној владавини црногорскијех митрополита баш ништа не зна, опет хоће да им одузме свако мијешање у управи народној, да их отури од политичке историје, збивши их просто у њихове богомољачке ћелије: „А наиме сам већ толико пута казао, па ти опет и стотинити пут кажем, да се ништа не зна о владању владика из различитих племена у Црној Гори и да о том владању тих владика није нико, ни сви наши бољи и старији, ни сви новији и најновији писци, ништа знао и само је та разлика, што ја, не знајуНи ништа о његовом владању, кажем просто и отворено, да они нису никада и никако владали, а сви они старији и новији писци и државници, при свем том, што и они не знају ништа, баш ништа о том