SRĐ

— 367 —

љег расположења, нијесмо кадри насмијати већ прије осудити дилетанство гласовитог критичара. Обилати низ дивних стихова и по форми, и по идеји, и по варијацији слика и по топлини осјећања Недић неће ни да спомене, јер смо „песника бар имали, да можемо бити без ових данашњих". Какав је то гријех, кад се пјесник послужи згодним упорећењем, па макар био и слободнији у избору, ако то придаје љепши колорит самој поезији, а не коси се строго законима природности, када то сретамо и код својих већих лирских пјесника, управо коритеја лиризма?! кад се садржина лирских производа узимље из спољашњег свијета, овај се пошљедњи не преставља у свој реалној објективности, већ онакав, какав се налази у души пјесниково, у колико га, разумије се, побућује мисао и осјећање његовој. Зато и ови производи, не гледајући на њихову спољашњу објективност, у самој су ствари субјективни. И овће је пажња лиричара усредсрећена на самом себи. Пјесник лирик о звјезданом небу, о луговима, покривеним цвијећем, преставља свијетлу мјесечеву ноћ, али ти предмети занимају га само за то, што прелијепо могу да послуже као израз његовог властитог расположења. „Пјесма путникова" Гете-ова описује природу у тихој хладовитој ноћи, али му је цијељ, да, умири осјећање. Минона пјева о чудима Италије, о сали с мраморним статуама, о познатом горском путићу — али сви ти предмети престављају се тако, како живе у њеној успомени и зато, да открију њен унутрашњи свијет. Ми се усућујемо мислити, да наш даровити пјесник-Херцеговац, Шантић, не би дао онако дивни производ својих лирских пјесама, које је с пуним жаром младости, у звучним акордима ишчувао из своје осјетљиве душе, да се нуждавао у насушном хљебу, јер би бадава очекивао помоћ претплатника послије оне маркантне пресуде г. Богдана Поповића, професора књижевности на Великој Школи, на које му свој оправдани утук даде г. Цар у „Бранкову колу.*) Г. Поповић највећма удараше против модификације језичне форме и китњасте стране слога наших млаћих пјесника, за које се у доста баналној боји изражава, да „њихива

*) Вићи „Бранково Коло" за 1901 год. број 47-52. — „Критика или шиканерија ".