SRĐ

— Kakav Lukša? upitam ga začuđeno. — Negromanat; odgovori iui on kratko i odrješito. — Pa šta je rađio? pitam ja, jer prije za iiega nikako no čuh. — E, moj bratol počme mi pričati kum Marko. Bio je кб hrek, i baš, ko na priliku, da ti ga s kojim iz sela izjednačim, b^li,... dauas nema ni jcdaii onaki, Ivažu kad se je rodio, da jc taj dau bilo strašno, ko da rečom ovo danas, ako ne i gorc. Rasto je ko zla trava, nije ništa radio, i još kao mladićak bio je silovit da su ga se lijepo strašili. Ne radeći ništa, skitao se po selima, pa kako jc bio silau, došao bi u nečiju kuču i traži da mu sc da piti i jcsti. Morali smo mu davati, satuo da s nim na zlo ne udrcš. Na svrliu se, kažu, zapiso đavolu — ovdje krst i andio božji, — pa teško onome s kijem bi se 011 uhvatio. Naćeraj odmali, kako ovo danas; zametnuo bi se u oblako i gromovc, pa svc polomi i iskrči. Zaludu pop preklini, utaman mi pucali u n na oblake, ništa ne pomože. A i jest, pust, bio strašan i nije mu, mislim, zrno moglo ništa. Nosio jo uvijek sobom veliki crni nož, a imao je puste snage, pa kad ulivati dvojicu i izdigne ih ko ništa Ali koliko je bio piis, opet je po nekad i vajo Znam, zametni doje, s mora, šijun (vijavica oblaka) a on samo izvuci oni crni nož iza pasa, pa tri puta iiim prama šijunu prokrsti, i svedno ko da si ga rukom digo; ili bi ga posjeko ili skrenuo na drugu stranu. Ali opet, brate, kad bi se zamctnuo u oblake, pa imao komu da se osveti, kakvu bi tad huku napravio! Nigda toga čuda! Evo ću da ti pričam, a ođista je ovako, ko što je vragu bio zapisan, šta li? Eto ja znam a ne lažem ti, ima jedno petnestak, ako ne i više godina, sjedali mi jedne neđejo iza sv. mise pod dubom na doiu. Bilo nas nekoliko pa razgovaramo, kad od jednom nanese belaj Lukšu među nas. Da ti pravo rečem, ne bilo nam nikomu miio, da čovjek, te je nemu zapisan, sjedi među nama. Pokojni stari Sćepan, — Bog mu dao duši lako — nctom ga viđe, uprc se o štap, prekrsti se i diže. „Ne ću ja da sjedim s onim, koji je sotoni zapisan", reče i okrene se polako u selo. Lukša ga samo krvavo pogieda, mahno glavom, a nas malo prepane da se vrag ne dogodi, te mi sve jedan po jedan izmičemo i krećemo s đola. Dan bio vedar i čist, pa bi se za život zakleo da neće kiša.