SRĐ

— 487 —

ПАШТРОВИЋИ. — (Пишу отац Дионисије Микопнћ и Антоније Вучетик). Паштровики су 1 ) нај јужнији дио чаробне Боке Которске, у којој наставају Срби. Паштровићи су прошлијех вјекова имали поморско-трговачкијех веза с Дубровником, јер су чешће њихове лађе долазиле у дубровачку луку трговачком намјером, а у Паштровићима је наш славни Руђо Бошковић за неко доба проучавао астрономска питања, те стога и са своје славне прошлости заслужују да нам буду поближе познати. Паштровићи су питоми и убави крај, који се уз морску обалу протеже од рта Завале по сахата источно од Будве до Цмилове улице и до дубраве Дубовице сјевероисточно од Спича. Обала паштровска протеже се најприје од Завале до испод Eeuufia источнијем правцем. Од завале може се за пола сахата стићи у полуостровни мали, али са своје красне околице симпатични и врло старински град Вудву, који се држи да је негда био насеље прастаријех Фмшчапа. Обала се паштровска окреће испод села Бечића југоисточнијем правцем све до своје границе према Спичу то јест до Цмилове улице и густе Дубовице. Цијелу би паштровску обалу препјешачио добар пјешак за четири сахата. Са запада опасује Паштровиће дубока и широка морска пучина, ништа него морска пучина. Са суха далеко на очињем догледу чини се, као да се небо с морем целива. Кад је сунце на заходу, Паштровићи га угледају, као да се с морем прстенује а послије као да у море утоне. Тада се она додирна црта између неба и мора често претвара у убав ваздушан слијев од све то жаркијијех до све то блијеђијех шара, које се на неизвјеснијем ') Мал не све податке и градиво за ову радњу, као и сам дио радње дао је професору ВучетиЛу игуман Дионисије МиковиЛ, који је објелоданио више радња о Паштровићима и дао учењацима разнијех података о њима. Градиво за прошлост Паштровића налази се там и амо растркано; тако је руски књижевник Павле АаоломовиЛ Ровински приопћио оцу Миковићу, да је нашао у бечком архиву података о овом крају а српски књижевник Миленко ВесниК, да је нашао другијех у римском архиву. А има их још и друговдје, те чекају да буду објелодањени.