SRĐ

— 497 —

— U nas nije bilo Frančeza, nego ono nekoliko, kad su nam probijali pute, a ini smo im pomagali i argatovali, drugo baš ne znam ništa . . . Jedan od nih zamislio se; pa me gleda kao da me pozna. Bio je pleeast, baš ]udina, al slijep u lijevo oko. Ostali će u kuću, a tu je bilo na paloku 1 ) desetak mreža popimica, sardenara i dvije ođeb]eg popuna. —- I ovo su gospodski up]uvci! I nasred ee kuc'e naložiti vatra, pa u vatru one mreže. — Nemoj, собе, to su dobri Judi, ja ih poznam! — Pa što ih, ti Vazilija, braniš! Onom će ćorohi družina, al Vazilija ni pet ni šest, prilivatio dno od bacve i podušio vatru. — Hajde ti stara s nama! I povešće me u selo, u Miha zapostata") u kuću, a oni su modrogaće na to ušućeli. Uz put će mi: — Ti stara, božja vi sreća, ne ćeš da mi kažeš blago. — Nema Bog i duša u nas blaga! ■— A jeste li štogod primali od Vrancuza? — Jesmo u istinu po tri polustariee boba, a kad je bilo po nivama dosta bitkavaca, uz stranu jei^iz stranu stari vojnik Francez udarao u tambur, da plašifl||H^ce. To samo znam, a još sam čula, da su se neki od nal^^^spode bili upisali u framasune... Sve sam ti rekla, što sam čula i vidjela. — Sramota nije na žensku glavu! I tako Staru povede u Miha zapostata, a tu je bilo nekoliko bjelaša, koji su čuvali šiear. Sto god je bilo bojega, kazao sam, da su naši sakrili u pećinu ispod Krsta, ali su i to opankali 3 ), biva našao se izdajica i ukazao ždrijelo. U zapostata je bila puna kuća gamadana, ječermica i svite, te bi je kroz prsten pronio, onda bakrača, tajerića 4 ), a i drugijeh stvari. To je sve snijela družina ispod Krsta, iz one pećine, al blaga nije bilo ni u snu.

') izloženo. 'Jnastojnika. 3 ) Iznašli. *) talerić je tanur.