SRĐ

74

SvaKi će domaćin po redu, po tri puta izasobice — i onda je odvukoše tri stare žene u potrijemak. I tako svršio sud braće Svetoga Đurđa na izgled mlađega koljena, po onoj narodnoj, kako reče Baro Lokarda : Druga ti ogleđalo Na matici su okajali svoj grijeh ostali jarani, biva preko mise klečali s moricom o vratu, Nikiću je bi]a pak morica, a jezik u štipalici. . . Gospar je Paše prije toga otišao u grad, a iz grada u ,Jakin, te se povratio u naše selo, kad se zaboravilo . . . Nije se zaboravilo, nego se govorilo i nije se više ponovilo.. . * A što se dogodilo od Marande? Iskrcali je na pustu Rudu, da bi tamo vršila pokoru i čuvala Sokaru stoku. Na Rudi nema žive duše! I tako prošlo desetak dana, pa će se zaboljeti u srcu i u duši Baro i dozvaće Bađura i ostalu družinu, te su je dovezii iz Gruža s onijem gosparunom: — Hajmo na Rudu, da vidimo je li živa ona tuga i nevolja! I zavezoše se u cik zore. Oni tamo, a u orsanu (ribarnici) ni u okolo nigdje Marande. Zovu, nigdje glasa. Bađur će: — Utopila se nesretnica! Tako će oko otoka, da razgledaju, kad na žaliću' sa zapadne strane, dvije bačvice i dva sanduka. Oni bliže, a tu malo podalje spava kao ребепа Maranda . . . Najela se galeta (dvopeka) i napila do mile volje šama, pa zaspala. Razbila se grcka trihandera (lađa), pa doplutale dvije baevice pune vina i dva sanduka kruha ... Baro se prekrstio i s lijevom i s desnom, pa će zaupiti: — „Niko кб Maranda na Rudi V'

1 I sad se još zove taj žalić djevojčiu porat (luka).