SRĐ

ОЦЈЕНЕ И ПРИКАЗИ. — OCJENE I PRIKAZI.

139

зволићете, неко извјесно право, да им литерарна историја барем имена спомене, а да тек и не истичемо, какове се све бесмислице и о њешто приступачнијим, штампаним, ако је допуштено рећи, писцима повлаче по нашим књигама.' Међу тим, док овако ствари стоје, свакога he пријатеља испитивања дубровачке прошлости збиљски обеселити ма и ситнија монографија о гдјекојем истакнутијем писцу, јер је просто бесмислица цијенити да је без такових монографија могуће написати скупни преглед пропадања дубровачке књиге, а истинитост ових ријечи доказао је својим „студијама" отраг мало времена иначе доста марљив истраживач — Др. Иван Касумовић. Таковом једном у много којечему успјелом монографијом о пјеснику Марку Бруеревићу подарио нас је ово дана г. Јосип Нађи у првој свесци овогодишњег архива за словенску филологију. Иза кратког увода о стању дубровачке књиге под конац XVIII вијека писац је у томе своме саставку прешао на исцрпан опис једног рукописног зборника Бруеревићевих пјесама „Срђева" уредништва, што га је зготовио заслужни, у осталом дослије мало познати, сабирач и преписач дјела дубровачких писаца, књижевник и пјесник, ако хоћете, Марко Мариновић,- Напоредо с тим кодексом писац је описао и сличан Мариновићев зборник, што је збиљски био у рукама Јеремије Гагића, коме су оба пријеписа приказана, а сад je у драгоцјеној приватној библиотеци г. Решетара у Бечу. И у једном и у другом рукопису, а у посветном писму, нагласује Мариновић, да је Бруеревићеве пјесме по наговору „музе Клио

1 Дум Ђура Ферића (Гвозденицу), на примјер, наћоше у нашим школским читанкама и у једној од најновијих стручних публикација давно послије смрти му као сурадника — Гајеве „Данице"! 1 Списку за живота му штампаних саставака код г. Наћи треба додати једну његову српску пјесму, што је приказао фра Бенињу Албертини (Componimenti per la fausta esaltazione al vescovato di Mons. B. Alb., Дубр. 1837, стр. 22). Овом приликом напомињем, да је Албертини (умр. 1838) радио и у римској Аркадији под псевдонимом „Clariscus Parthenius", а то истичем нарочито с тога, да се његови саставци не би помијешали с пјесмама њекога анонима, који је мало година иза Албертинијеве смрти био познат у књижевној републици наших крајева под придјевком „Clarisco Parthenio P(astore) A(rcađico)" н. пр. у „Applauso alla sacra e forvorosa elotjuenza del molto rev. P. Vin. Boggi" (Дубр. 1842, стр. 11).