SRĐ

170

СРЂ. — SRĐ.

Александар, који за своје добе није био савршен, сада долази, јер зрео, да велико дјело изврши? Ј у л и ј а н. -— Максиме ! М а к с и м . — Увијек је онај Једини, и у разним размацима повраћа се к људскоме роду; наличи коњанику, који треба да укроти огњена коња. У почетку коњаник пада са коња; али, мало по мало, вјежбајућ се, стјече сигурност у јахању. На исти начин и Једини морао је саћи више пута са неба на земљу и то под разним обликом. Он је сашао у Еден у облику првога човјека од Бога створена; дошао је као утемељитељ земаљског краљевства, и морати ће доћи као поглавица Божијега краљевства. Ко зна колико је пута он међу нами био ? Јеси ли ти сигуран, Јулијане, да твој дух није већ једном био у тијелу онога, кога сада прогониш ? Ј у л и ј а н (као сметен и запањен). О немила загонетко! М а к с и м . — Морам ли ти ја споменути оно старо пророчанство, о коме се толико данас говори ? Било је пророковано да ће краљевство Галилејца трајати онолико година, колико је дана у једној години ! Па добро, од данас до двије године бити ће равно три стотине и шездесет и пет дана, да се је Галилејац у Бетлехему родио. Јулијан. — Вјерујеш ли ти у оно пророчанство ? Максим. — Ја вјерујем у оно што мора доћи ! Ибсен нам је, са хисторичког гледишта, тачно представио Јулијана, овог замршеног и жалосног филозофа. Како дивну улогу у повјесници човјечанства могао је играти овај млади владар, кога је Провидност била обдарила свим могућим способностима духа, да га амбиција и охолост нијесу свладале ! Имао је за учитеља говорника, којега је ријеч, у метежу опће декаденце, подсјећала на лијепе дане атенскога говорништва Периклове добе — имао је Либанија, који му је открио тајне лијепога говора и побудио у његову срцу занос за култом извора ЈБ е п о т е ! Његови саученици били су два полетна генија, онај Гргур »онако јак и значајан-, и Базилије, њежан и мио, »који је више наличио дјевојчици него човјеку, оба јунаци крепости, идеалне душе, које су у граду познавале само двије улице, ону школе и цркве. Ње-