SRĐ

ПОВЈЕСТ ПАШТРОВИЋА. Пишу R. Вучети+5 и Д. Миковић. II. 1 Из топографскога описа ПаштровиНа лако је разумјети да су Паштровићи имали улогу прилично зиатну и често дичну у хисторији земље између Арбаније и Далмације. Наша је намјера стога да овдје исприповједимо неке главне згоде овога краја почињући од најстаријех времена прије сеобе Срба па све дајбуди до половине XVII. вијека и да се осврнемо и на црквене прилике. У Паштровићима су црије Христа наставали Илири, који су по нашијем земљама допирали до Крке на сјеверозападу, а до у Арбанију на југоистоку простирући се уз источну обалу Јадранскога мора до далеко у копно. Илири бјеху јуначки иарод и вјешти поморци; али након осам или девет крвавијех и дугијех ратова падоше под римско господство. Више пута устајаху жедни слободе, док коначно не постадоше римском провинцијом. При коначној диоби римскога царства Паштровићи са свом „Горњом Далмацијом" остану источному (грчкому) царству. Кад свршетком V. вијека по Хр. источни Готи освојише Италију, бјеше њихова и земља на истоку Адрије, те и Паштровићи а Хоти, крај на подини горе Проклетије на сјевероистоку Скадарскога језера, помиње име Гота, 2 док их опет не истисну Грци VI. вијека. Затијем дође Обарска (аварска) најезда, те Обри ставише под своје иго наше земље; до Будве

1 Први дио ове радње, која се бави само топографскијем описом Паштровића, изашао је лани у 12. броју „Срћа" од 487 до 495 и стоји осебно. 3 Сречковић. Историја српскога народа. 1884.