SRĐ

СРПСКА ВЕЗИЛАЧКА И ТКАЧКА ОРНАМЕНТИКА.

441

јењу, Ренесанса у Европи бнла би осванула за неколико стољећа прије. Али провала Турака покварила је путеве тога красног хтијења. Разорила је у својој једрој клици цивилизацију Словена на Балкану, и да није било те провале, тако грозне и ужасне, словенска раса стајала би можда у првим редовима народа европских. II. Да су европски први народи већ онда тражили и нашли* највредније производе ткалачке и везилачке умјетности у нашим крајевима свједочи и ово, што пише берлински „Lokalanzeiger" (18. Juli 1906.). — Професор Lessing изјавио се пригодом отварања саркофага Карла Великог (умро 814 г.) овако : „Ово отварање стоји у свези са једним дјелом о збирци ткива, коју издаје краљевски умјетно-обртни музеј у Берлину. Било је важно, да у ту збирку дођу и слике ткива, у којем су умотане кости цара Карла у саркофагу у Ахену. Да у томе орману имаде скупоцјених ткива бијаше познато већ од год. 1843., када се је саркофаг такођер отварао . .. У виду на ова ткива, у које су умотане кости великог цара, ради се поглавито о двјема свиленим комадима. Ј е д а н је византински посао и то из 10. стољећа. Други је покровац сицилски из Палерма и то касније дометнут из 12. или 13. стољећа. Ваљда га је у гробницу дао цар Friedrih II. око г. 1215. Византински покровац имаде богате орнаменте у колутима успоредним, а у средини је слика слона. То је ткиво без сумње рађено у ондашњем царском ткалачком заводу у Византу, па имаде и имена својих ткача у новогрчком писму; али без ознаке године. Други сицилски покровац имаде такођер бујне орнаменте са птицама и звјеркама налик зецу 1 ." — (Да, то нијесу такође словенске к у н е, јер птице су очевидно старословенски орнаменат). — Ако је ткиво и у Палерму рађено, орнаменат је без сумње словенски. Боје су живе

* У српској и хрватској везил. орнаментици иема битне разлике (тек понегдје су мале локалне разлике), зато је посве исто, говорили ми о једној или другој. 1 Спор. „Срђ", бр. 7 о. г. у „Биљешкама" на стр. 331