SRĐ

592

СРЂ. — SRĐ.

змије, које за вријеме људског богослужја над ријеком Индусом гутају све птице, које ондје лете; а у Египту птице једу крилате змије. По Aelian-y базилисак се боји ороза (пијевца) и умире, чим ороз запјева. У српској народној причи злодуси бјеже од кукуријекања орозова о поноћи. За то народ наш и вели : није добро, да ороз пјева, већ око поноћи. Златне птице доносе срећу у везу и ткању; „златна" пера омиљели су мотив. Крилати змај зачарана је врста птице : баук. Долази као накит на одијелу у нашој народној пјесми. У арбанашким причама имаде „драко" (крилати злодух) улогу ђаволску (I. G. v. Наћп: Griechische und albanesische Marchen, Leipzig, 1864. Th. I. s. 173.), па c њима господар Лазар има доста посла, док их надмудри. И поједино перо из крила чаробне птице омиљели је мотив. Змају дјевојка вади три златна пера у пољачкој и малоруској, а тако и у нашој народној причи. И норвешка бајка вади из пера убијеног змаја три пера (Folkeeventyr. Nr. 5). Отале зашарци : „пералија", „перца", „перлице", „пера", „крилаче сперима"итд. Словенске Виле узму лик бијелих лабудова на се, и лете над тиха језера и ту се купају. А онда збаце одијело птице "и ту коло воде, а ко им тај час уграби одијело птице, види их у лику дјевојака, јер више не могу одлетити. (Прича о краљу Кошћи и краљевићу Милану." Glinski: Bajarz polski). Овакове инкарнације имаде вјеровање Индијанаца у књигама браминским (Dr. А. Bastian : Die Voelker des oestl. Asien. Leipzig, 1866. II. s. 145-6.) Свакако je врло занимљиво посматрати дубоко и прастаро симболско значење наше народне орнаментике: питање још тако мало истражено у нас.* Grimm (D. Myth. стр. 635-5.) вели да и снага огња често узима лик ороза у бајкама. У дуњској пјесми спомиње се много црвени пијевац, па и бијели. Венди су носили крстове, али су на њима још тајно насликали поганско-митолошки лик словенског пијевца (Annal. der. chubr. hannov. Lande). Златни пијевци везу се много у 10. и 12. вијеку. — Везу их на врху светог дрвећа, кула, старих градова и т. д.

* Види дјело : Наши народни везови ; пише Ј. Беловићева. Тражи бр. 7. „Cpba". Може се добити у књижари Thier. Сарајево.