SRĐ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE.

601

невоља и патња. Врста радње, број сахата употребљенијех на извршењу радње, добивена награда, доб и прилике обитељског сталежа и стана овијех радника, продајна цијена израћеног предмета, све то кажу они комади папира поредани на клупама изложбе, које су неумољиве тужитељице толико болова и неправда. Мал не цијела индустрија готовијех комада одијела и направа, било за човјека, било за жену, сва је мал не искључно у рукама кућне радње; велики предузетници капиталисте само набаве тканину, или нај више Се побрину да је скроје; остали дио радње изврше малијем дијелом главни мајстори, који у заводима имаду непосредно под собом неки број радника; али већи дио радње даје се радницима, који раде кући; дијељење пако чине или предузетници сами или помоћу посредника. У овој индустрији предмети, који захтијевају 18 сахата радње, плаћају се на разлог од 6 феника (пара) на сахат; тако је у Брезлави, Липском, Рајту и Дрездену, главнијем средиштима њемачке конфекције. Нити су боље плате за индустрију бијелог рубља, гдје су намјештене мал не искључиво Саскиње раднице, или за иидустрију ткива, једна од нај старијех и нај раширени|ех у Нземачкој, гдје раднице примају на сахат добит, која колеба измећу нај мање од 6 феника и нај више од 45 ф. (Аполда); од нај мање од 4 ф. до нај више од 6 ф. (Екарцберга). У индустрији игара, веома развитој у Њемачкој, непрекидна радња од 11 сахата на дан награћена је на разлог од 8 ф. на сахат у Соненбергу, 6 ф. и Најстату, а за израћивање лутака за 16 или 18 сахата непрекидне радње плаћа се по 4 ф. на сахат! У Дајч-Ајнсидлу обитељ од 5 лица, од којијех човјек ради 90 сахата на недјељу, жена 78 сахата а три дјетета заједно 180 с. једва добије

5.25 М на недјељу а то је само l 1 /, феник на сахат! Колико болова, колико суза стоје ове красне игрице, које су одрећене да задовоље богату дјецу! Исте плате, исте невоље налазе се у индустрији умјетног цвијећа, картона, духана, целулојиде, рукавица, постола и др. Опћи пријепис индустрије, извршен 14. јуна 1905, давао је за Њемачку 402.406 радника запосленијех домаћом индустријом; али више вриједе подаци самијех индустријалаца. По њима је број предузетника од 22.307, а број радника 490.711, од којијех је 269.565 жена. Али је тешко наћи прави број, јер има срамљежљивијех радника, као цијеле обитељи малијех чиновника, пенсионираца, који треба радом да сачувају привиђе. А жалосне су прилике за дјецу, још теже порад закона, који забрањује њихово намјештење по фабрикама. Да се помогне овијем радницима домаће индустрије у цијелој Њемачкој састављају се одбори и друштва, којијех је сврха; 1. Да протегну на ове раднике закон о асикурацији против немоћи (инвалидности) и болести. 2. Асикурација обитељи. 3. Уведење књижица о плати и уписивање примљене плате. 4. Пријепис онијех, који се баве домаћом индустријом. 5. Да се прегледају станови, гдје живе радници домаће индустрије. 6. Да се забрани домаћа радња фабричкијем радницама. 7. Да уведу систем погодаба еда се установи нај мања тарифа обавезна за сваку ieдиницу радње, која се има уговорити прије, но што почне годишње доба. Потребу закона, који би заштитили домаћу радњу, јавно мнијење у Њемачкој признало је свечано. Нај више заслуге зато имаду прирећивачи Берлинске изложбе, који су стога хоћели да она вјерно прикаже прилике овијех •''Č4