SRĐ

БИЉЕШКЕ.

BILJEŠKE

Књижевност и Умјетност. - Književ. i Umjet. Đenevrija nam je za ovaj broj stigla kasno, a da bude uvrštena na svom mjestu, jer je list bio višom polovinom gotov kada smo rukopis primili, te smo bili primorani da je izostavimo za ovaj broj, a u narednom će broju izaći redovito nastavak. Стјечај за приповијетку. Управа Српске Књижевне Задруге објављује стјечај за већу оригиналну приповијетку из живота нашега народа. Приповијетка може изнијети нај више до дванаест штампаних табака величине Задругиних издања, а треба да буде написана течним и чистим језиком. Примљени рукописи наградиће се од 60 до 80 дин. од штампаног табака. Рукописе треба послати Управи Српске Књижевне Задруге нај даље до 15/28 јануара 1907. Споменица о отварању Университета. Ових смо дана примили Споменицу што ју је издао Београдски Университет о свом отварању. У њој наилазимо прво на уводну расправу „Еволуција више наставе у Србији" од Богдана Гавриловића, затим „опис свечаности отварања Университета" па онда „честитања о свечаности", „Наставници" и „Ученици". У овим одјељењима сусрећемо се на мјестима са доста интересантним стварима, који ће свакако занимати људе од књиге и пера.

Каука. - Nauka. Liječništvo. — Mikrob bradavica. Jedan talijanski liječnik želeći proučiti, kako se prenose i množe brađavice, učinio je vrlo interesantan pokušaj. Nekom je mladiću izradio nekoliko bradavica i dobro ih istukao u jednom mortu skupa sa pržinom, pak tu metne i začetak i obrađivanje jednog bakcila. Napokon to je sve procijedio nad svijećom i ispitao procijeđenu tekućinu. Zatim kane na ruku malo od ove tekućine. Tad se pojaviše bradavice; ali ne odmali već nakon pet mjeseca. Po ovome bi se dalo izvesti, da su bradavice posljedica mikroba, ali mikroba ultramikroskopična, protiv kojeg' ne djeluje ni filtracija. Хисторија. — Ископавање Херкуланума. Познато је да је 79. године по Христу Везув засуо римске градове, Помпеји, Херкуланум и Стабије. Ископавање Помпеја предузето је систематично већ прошлог вијека а започето је и прије, јер потешкоће ископавања бјеху релативно мале. Није било тако за град Херкуланум, јер потешкоће бјеху огромне, те се до сада чињаше, да их је немогуће свладати било нешто са лаве (растаљеног камења), било с тога што су повише Херкуланума подигнуте зграде садашњег града. Зато је ту скоро