SRĐ

64

СРЂ. — SRĐ.

Ко наручено, умукоше сви. Омјерише ме питајућим погледом од главе до пета, па слегнуше раменима, без одговора. Јасно је било да је то значило: што се пачаш ти у наше после. Ја се одалечих и стадох да гледам по дркви. Празне дрвене сједалице, гдјено стоје и сједе људи по знаменитости за вријеме службе божје, искићене урезаним сликама, изгледаху тако необично пусте, тужне, као да су биле лишене нечега што је по праву увијек с њима морало стајати. Слике на иконостасу бјеху ноплављеле неке, а неке поцрњеле. Осушена боја на многим је мјестима била попуцала и отпала, тако да су лица некојих светаца изгледала изнакажена. На Богородичиној великој слици, што је усред цркве била положена на четвероногом поставу, лице мајке и сина изгледаше као црна љага; то више истицаше сребрни колут око њихове главе и накити златни и сребрни око врата. Неизмјерно велике колајне и ђердани, што прекриваху скоро цијели доњи дио слике, смијешни су били на оним насликаним танким вратовима. Са к-убета падаше шарена свјетлост, како су прозори били нашарани, на средину цркве играјућ чудно на главама људи. Па изгледаху неки зелени, неки жуги у лицу, као да су љути, или као да им се пролила жуч. Они су били наставили њихов разговор уз живо мицање руку. Неко отшкрину врата црквена. Све се главе окренуше прама њима. Помоли се црна, малена особа калуђерова. Чим уђе, нрекрсти се, сагнув кољено, и назове добро јутро. Ја се сакријем у један таман угао цркве, да ме не види, јер сам промислио да би могао бити на сметњу. Пошто калуђер прозбори неколико ријечи са оном скупином, уђе кроз врата иконостаса разма'нув завјесу што их је прекривала. Након неколико часака изађе, у одежди, држећи у објема рукама по један свијетњак, запаљен. Из оног скупа се откине један и дође пред калуђера; пољуби га у петрахиљ, па јасним гласом прозбори : — Замољавам те ду'овниче да кунете. Однијело је Илији Штрпцу п. Петра једну овцу. Ако је Шпиро Рељић п. Сакана однио овцу, десет година лежао на простирачу, нити могао живјети ни умријети. Ако ли је праведан, опрости га Боже, а