SRĐ

96

СРЂ. — SRĐ.

сиљка била знаменита породична покретнина. Свака је племићка, п.учанска и боља кућа имала за своје госпође и дјецу и служила је као сада кола. Овај је обичај трајао до половице прошлог вијека, до прије шездесетих година, кад се још спорадично виђала по граду. — Имала је два дућана испод куће ; најам од једнога остави родици калуђерици Гертруди Ђива Фаченде а најам од другога својим службеницама и Аници жени Николе Војводе. Мари жени Миха Сврготе остави нешто свог руха и кухињско и столно посуђе по ње избору. Куће и дућане у граду дјечаку Крсту Влајкиу ; кад би он умро без дјеце, родици Ники Ђива Фаченде и већ напоменутим роћацима и њиховим баштиницима у једнаке дијеле. За унајмљење куће хоће да се даде предност родици Аници Ђива Фаченде. Службеници Марији већ справљеној остављено је напосе 100 дуката и прстен а другој службеници Марији, још не справљеној, 200 дуката за справу. Овдје треба истакнути особити обичај справа службеница дубровачких, обичај, који је још трајао до преко половице XIX. вијека, кад су сасвим продрли аустроњемачки и сјеверодалматински обичаји у овој ствари. Знаменито је што опоручитељица нарећује, да пошто се има враћати из ње куће туђа роба, службеница Марија има управљати овим враћањем. Одбивши све горе речене записке оставља својим укупним баштиииком Ђива Влајкиа. За епитропе оставља Николу Ђивова Сорга, Меда Рањину и Ђана Влајкиа.