SRĐ

ИЗ РУКОПИСА ЈЕДНОГ СЕОСКОГ ЛЕКАРА. Анатол Франс — С француског превела О. Б. Ђ. Доктор X***, који је преминуо пре кратког времена у Сервињи-у, где је практиковао медицину од пре педесет и више година, оставио је један дневник који није намењивао јавности. Ја не бих смео штампати цео рукопис, па чак ни мало замашније фрагменте, премда данас многи мисле са Г. Теном да треба нарочито штампати оно што није било за штампу начињено. Онај који хоће да каже интересантне ствари, није довољно, па ма шта се говорило, да не буде књижевник. Дневник'мога лекара био би досадан својом монотоном једноликошћу. Међутим, човек који га написа, имађаше поред свога скромнога положаја, ретку памет. Тај сеоски лекар беше лекар филозоф. Последњи листови његовог дневника биће можда читани без много непријатности. Усућујем се преписати их овде. Одломак из Дневника покојног Г. X***, лекара у Сервињи-у. »Филозофска је истина да ништа на свету није апсолутно рђаво а ништа апсолутно добро. Нај нежнија, нај природнија, нај кориснија врлина, сажалење, није увек добра за војника ни за свештеника ; она мора, код једног и код другог да умукне пред непријатељем. Не виђа се да је официри препоручују пре битке, а читао сам у једној старој књизи да је се Г. Никол * чувао као основе саме телесне понуде. Ја нисам војник а још сам мање свећеник. Ја сам лекар и го међу нај мањима, сеоски лекар. Имам тиху и дугу практику своје вештине, и могу тврдити да, ако сажаљење једино може достојно да надахне нашу дужност, оно мора за навек да нас остави пред оним бедама које ми хоћемо да умањимо подстакнути њиме. Лекар кога оно прати до постеље болесника нема ни поглед

* Никол, моралиста и теолог XVII. века.