SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ.

153

Оде газдарици, добије неке грдне клинове и чекић, стане их редом укрцавати у дуваре, и наша соба убрзо добије изглед телалнице. О јексере је висило апсолутно све што смо имали: кошуље, гаће, чаршави, чарапе, цела наша бедна тоалета. Не би се могло рећи, да је све то изгледало лепо, али, за то што је по дуварима висила толика маса ствари неопходно потребних, соба је наша наједампут добила изглед собе у којој — види се — да неко живи. Ко би год погледао на дуваре, морао би у себи рећи, да овде живе људска створења. Приликом доњега распоређивања ствари, основана је комунска библиотека, то јест: све књиге, које је ко од нас имао, стрпали смо у један кут. Том приликом изађе на видело занимљив факт: у Кирђаге није било никакве књиге. У осталом, у њега није било нигде ничега. Све што је имао, било је на њему. Али што је било несумљиво, то је, да је наша соба била богата топлотом. Пећ се гријала, кад је клисарка пекла проскурице у првој соби до наше. А како је она поскурице месила још и за парохијску цркву, која је трошила велику количину, то је она по цео дан ложила, тако, да ми чак нисмо ни морали нашу пећ ложити. После онолике патње од хладноће, за нас је топла соба била једна од нај важнијих погодаба среће, тако, да смо се ми врло добро осећали, ма да нам је стан у многом којечему био чудноват. Отпоче живот по комунским начелима; али, пре но што би прешли на описивање његових појединости, хајде да се нај пре изближе упознамо са самим члановима комуне. Порекло Феђе Будкевича није већ никаква тајна за нас. Тајна је била једино, у каквом је стању ствар његова оца. Ну, ствар та, свакојако да није била особито чиста. Није бадава Феђа тако упорно ћутао, кад год би се повела реч о томе. Али та околност не треба да баци ни нај мању сенку на мојега друга, који је био и остао честит младић. Међутим важно је то, што је у његова оца било пуно кћери, које су, као што се по себи разуме, биле Феђине сестре, и оне су баш и биле на терету, јер их је, пошто пото