SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ. (Из успомена старога ђака). (наставак)

И. Н. Потапенко.

V. О томе како треба готовити супу и пси Јагелоновљеви. Првих дана нашега заједничког живота показале су се неке тешкоће. Као што је било уговорено, сваки је дан по један од нас морао остајати дома, ради оправљања домаћих послова, а остали су могли ићи на предавања. Видело се да је пут од четири врсте мало подугачак, а нарочито Јагелонову, чиј је крилати огртач давао слаб отпор елементима; али на ту смо се незгоду убрзо навикнули. Много је теже било ономе, који је остајао дома. А то је прво мени у део пало. Благајник Кирђага даде ми двајест копејака и упути ме, како ћу наћи оближњи трг, где ми је ваљало купити намирнице, и ја по његовом упуту одем. Али ту наиђем на велику тешкоћу у томе, што мој капитал не одговараше пијачним ценама. Прорачунавши нај савесније, закључио сам, да се за двадесет копејака не може купити ништа паметно. Намера је била да се зготови чорба, којом би се пахранили сви чланови комуне. Али, фунта меса коштала је десет копејака, тако, да је само на то отишла половина целога капитала. А при томе, шта је фунта меса на четворицу младих људи? Па опет за то купио сам што сам могао. Десет сам копејака потрошио за месо, за две сам копејке купио зелени, а за четири две фунте црнога хлеба. Још ми је остало четири копејке. Њих сам употребио за кромпир и крупу. Дошавши дома, покажем клисарци шта сам купио и објасним јој да ми од тога ваља зготовити чорбу за сву четворицу, на што ми она изјави, да ја од тога не ћу зготовити никакву чорбу. —