SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ.

213

Наклописмо се на чорбу. Хлеба је доиста било мало, али Кирђага оде клисарци и са својственом му мудрошћу добије од ње још хлеба. Чланови комуне поједу чорбу и пошто су подуже сложно своју ревност посветили јевтиној кобасици, нађу, да је чорба изврсна. — Дивна чорба! генијална чорба! усхићено је хвалио Кирђага, а Феђа и Јагелонов само су јели и ћутали. Чорба је, у осталом, и испала доста укусна, али јој је главна врлина била, што је била топла, а то је оно што су наши желуци већ одавна тако упорно захтевали. Сутрадан Кирђага одреди самога себе да остане дома, како би са што економије набавио све што треба. И њему збиља пође за руком купити јевтино месо. Оно је додуше било врло рђаво, али ми Tonje нисмо придавали никакав значај. И Феђа је своје обавезе доста добро испунио, али са Јагелоновом се деси читава историја. Он се упути на пијацу, тек што смо ми отишли у школу. Имао је у џепу двадесет и три копејке, пошто се искуством утврдило, да је двадесет мало. Погледа, читав ред дућана и на њима широм отворена врата. На довратницима висе говеђи черези и цела телад одеране коже и ишчупана дроба. И у дућанима унутра црвене се крвави делови поклане стоке. По пијаци пуне тезге набалане суве рибе, кромпира, овчевине, комађа свинског сала, а за тезгана седе пиљарице, Светина се мува тамо-амо. Људи улазе у дућане и излазе, сви изгледају замишљени, заузети послом, очевидно се сви разумеју у оно, ради чега су дошли. И ево где се и Јагелонов поче шуњати око дућана и тезага. Што год би погледао, све му се чини да није оно што њему треба. Долазе купци, пазаре кромпира, по фунту, по десетину других производа, товаре у корпе, износе из месарница делове сочног меса, неки узимају по читав черек телетине. Па кад је представио себи, како ће ући у дућан, са својом бедном сугицом у џепу и како ће затражити само за грош, за цигло један грош, буди каквог јевтиног ђубрета, онда му се учинило, као да ће сви — и трговци, и купци — стати да га с презрењем гледају. Тумарајући тако читав час и по, силно је прозебао и опет није могао наћи довољно храбрости, да штогод купи.