SRĐ

ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ КОМУНЕ. (Из успомена старога ђака). (наставак) И. Н. Потапенко. VI. Неколико лекција из политичке економије. За две недеље довољно се упознасмо са обавезама чланова комуне. Две позитивне околности, којима смо стално користили, а то су: грејање и топла, и ако не Бог зна како јака храна, утврдише наше добро расположење према комунском животу. Истина, да је све наше чорбе и котлете (јер даље од овога није се развијао наш јеловник) готовила клисарка. Оно истина, да би се дежурни обично сам собом прихватио посла, али клисарка, кад би видела, како се безобзирно газе кујинска правила, одмах би почела да даје израза својему незадовољству и сама би легла на посао. Пошто је ово било утолико боље по нас, разуме се да нисмо ни протестовали. Десетога дана наступи један мали прекид: благајник Кирђага изјави, да је заједнички новад потрошен, и да. у њега нема више од седам копејака, Феђа, који је међу нама тројицом имао нај више дара, да проникне у суштину ствари, смотрено he рећи: — По мојем рачуну, до данас је утрошена само сума, коју смо положили нас двојица и Јагелонов, па и од тога би требало да је претекло не седам копејака, него тридесет и четири. — Твој је рачун потпуно тачан! — одговори на то Кирђага. -— Али ми претпостављамо да си и ти твој удео положио ... — Е видиш, та ти је претпоставка погрешна.