SRĐ

260

СРЂ. — SRĐ.

— Зато што нико од вас не пуши; али ја опет велим, — то је својина комуне и свак од вас има право да пуши тај дуван. Морадосмо се задовољити таквим објашњењем. Феђа оде и добије за преписивање две рубље и четрдесет копејака, унесе их у комунску касу и тако је живот комуне био за неколико дана обезбеђен. Прилично су се непријатно показале наше импровизоване сламњаче. Слама покривена чаршавом непрестано мигољила испод њега и падала на под. Осим тога, сухе, оштре сламке, пробијале су кроз чаршав и боцкале нас по телу. КИрђаги беше жао, али налазаше да је то неизбежива погодба шпартанскога начина живота. — Ја бих радо уступио једноме од вас мој кревет с модроцом, — говораше: — али клисарка ми га је дала само тако, да нико други на њему не спава, него само ја сам. Пошто је на њему спавао њен покојни клисар, она мисли да само лицу духовнога реда приличи, да и даље на њему спава. Што се тиче лекција из политичке економије, њих смо добили од Кирђаге неколико. Једнога је вечера, на пример, морао негде да изађе. Време беше мочарно. Ојужило, па се снег опет улицом претворио у житко блато. Кирђага набије шубару, навуче огртач, па онда стаде преко својих грдно великих чизама, да навлачи сразмерно мале каљаче Јагелоновљеве. То је био један једини пар кал^ача у нашем стану. Што се мене и Феђе тиче, ми смо о њима само сањали. Јагелонов опази то, па да се зарани. — Шта то радите? — упита. — Навлачим каљаче. Очевидно! — одговори Кирђага. — Па то су моје каљаче! — викне Јагелонов, који је своје каљаче јако ценио, јер се бојао назеба. — Пријатељу, ништа овде није ни твоје, ни моје! Овде је све заједничко, па следствено — и те су каљаче комунске. — Али оне нису за твоју ногу! Оне he се на твојим чизмама распасти! — са ужасом he рећи Јагелонов, гледајући како се Кирђага свом снагом напреже, да преко својих чизметина навуче његове каљаче.