SRĐ

262

СРЂ. — SRĐ.

Мени је врло добро било познато, да при комунистичком начину живота немам права сматрати ни једну ствар као своју властитост, али, како су у мене, нема сумње, још били укорењени експоататорски инстинкти, ја и нехотице викнем: — Камо ћеш са том кошуљом? — Хоћу да је обучем! — одговори Кирђага. — Ова је већ и сувише прљава. Има већ три недеље како је носим! — Али ја сам и сам хтео да је обучем . . . — Јест, али је мени прво пала та мисао у главу, следствено је и право на мојој страни ! . .. — А по чему ти као знаш, да си прво ти пао на ту мисао? Ја сам још јучер мислио, да је данас обучем .. . — То је лако могуће. Али, пошто сам је већ обукао, прогунђа Кирђага, свечано навлачећи моју кошуљу: — ти ми је ваљда не ћеш здерати с леђа ! .. . Последњи део овога периода изговорио је, кад му се глава већ промолила кроз јаку моје кошуље и кад је кошуља већ на њему била. Мирно, без журбе стане закопчавати јаку, па онда и рукаве, и за све то време поучљиво говорити: — Ах драги моји, како је то дубоко у вас усађено ћифтинско васпитање. На сваком кораку морамо да се враћамо принципима комунизма, на које ви никако не можете да се навикнете. Што се мене тиче, мени не достаје једно само, а то је, што ничега немам. А кад би у мене ма чега било, верујте да бих вам леп пример показао. Али ја се надам, да ће се моје прилике поправити. То мора наступити . . . Отворено признајем, осећање које сам ја у себи угушио, беше негодовање. Осим кошуље коју сам имао на себи, имао сам још две; и ону, што је изабрао Кирђага, нај више сам волео; њу сам баш хтео да обучем те недеље. Сасвим је лако могуће, да би се у мени нашло довољно буржоазности и експлоататорског инстинкта, те да се с песницом заузмем за нај милију кошуљу моју, да је почнем отимати од Кирђаге, али је он тако вешто прометнуо главу кроз јаку од кошуље, да ја нисам ни стигао да се одлучим на тај корак, а већ је све било готово.