SRĐ

802

СРЂ. - SRĐ.

— Ако нису пушили, онда је то било глупо од њих. У осталом они и нису ништа велико створили. Али много је више Јагелонову досађивала за чудо велика нечистоћа Кирђагина. Окрајке својих цигарета бацао је где је стигао, и њих је било по свима кутовима стана. Понекад их је оњечио, као каквога штетног инсекта, у шољици из које се чај пије, а дешавало се, да их је просто потапао у тањир, из којега тек што је појео чорбу. Осим тога имао је још и ту гадну навику, да је пљувао по патосу, па пљувачку чизмама трљао. Јагелонов је, кад год би то видео, увек бледио, мутно би му било пред очима, и на врат на нос би побегао из собе. — Види, молим те, каква је то нежност, презриво би тада говорио Кирђага. — Ето шта значи добити будаласто ћифтинско васпитање! Све то, брајко, долази отуда, што тебе нису у детињству деветали и што те отац — инспектор није жилом лемао ! . . . Да, драги моји, много ви треба да сами себе обделавате, док се очеличите... — Море остави се, па то је прост мудрарлук! — одговорисмо му. Али сад се тек Кирђага показа просто ненадмашан. Као природњак, који се бави природним наукама, стаде он доказивати, са гледишта физиологије, да човек треба, баш с погледом на чистоту, сваки час да пљује, не обазирући се ни на шта. — Све су те обзире, браћо, изумели беспослени људи, да би прекратили време. Физиологија не зна ни за какву пристојност, она зна само за нормалне функције организма, које треба да се врше без икаквих сметња и непрекидно. И тако је Кирђага, ослањајући се, с једне стране на политичку економију; с друге — на физиологију; с треће — на ту околност, што су га много тукли; а у опште, на несавладљиву дрскост, којом га је Бог обдарио, отворено тежио диктатури.