SRĐ

0 приређивању изложаба * * * * * * * » * * * * * српскијех и хрватскијех народнијех знаменитијех рукотворина. Пише Милан Павлов Јовановић. Вуковар Сријем. Сваки прави и искрени родољуб признаје да мисао изложбе треба развијати, њу треба остварити у сваком округу, јер изложбе су моћна средства за поспјешан. развитак материјалнијех одношаја; нема више града ни мјеста од икакве само важности које не би било већ изложбу такву приредило, нема више народа који напредује на пољу цивилизације-образованости, који не би са пажњом мотрио развијање међународнијех изложаба. Излишно би било заиста, кад би се трудио да докажем, да су уопће изложбе корисне. Али није довољно, да се увјеримо о користи каквог поузећа; сваки који се за рад маши, ваља такођер да буде на чисто са тијем: „колики ће дио користи на њ припастш". Изложбе у данашњем времену добиле су толики значај, да би се могло уписати у зло свакому произвођачу, који би их занемарио или шта више презрео — игноровао. Уз то већ из радова врле наше Гос. Јелице Беловић-Бернадзиковића припоћених и у „Срђу" запазиосам много пута већ, да у нашем народу има много и то врло вјештијех раденица у женском ручном раду. Но те раденице свијет слабо познаје, за то би ваљало, да све српске женске школе живо пораде и својски прихвате ту племениту и лијепу идеју — мисао те да се ставе овоме родољубивоме раду на чело, да у споразумљењу са осталијем Српкињама из свијех нашијех крајева приређују изложбе свеукупног њеног ручног рада, и то мислим, да такове изложбе буду, или сваке године, или бар сваке друге године у којем од главнијех српскијех (и хрватскијех) мјеста и градова, како би се сав тај лијепи рад видио и достојно оцијенио, па тијем се начином и друге на рад подстрекле, а приређивачице да не жале труда, па да сваког