SRĐ

.498

СРЂ..— SRĐ.

М е л е т. А Божанство ? С о к р а т. Не одговори. Затим : Је ли истина, ослободиоче, да ти претпостављаш глас гомиле предвиђењу мудраца? М е л е т. Опет ћутање? С о к р а т. Опет. Је ли нај после истина, да продавци говора, противници истраживања, трговци олтарима, нај побожнији су према теби? М е л е т. Опазио сам, да се ватра на жртвенику угасила. Шта то значи ? С о к р а т. (Смешећи се). Како за кога: за ону туђинку из Мантинеје значи, да се у граду гаси нека луча; за тебе, за Ликона, да ви треба да је угасите. Иди, Ликоне, по тужбу. (Ликон nofee путем што води Судници). М е л е т. Сократе, жао ми је што сам те слушао. Говор твој беше проткан нечим незнабожачким, потеклим, како ми изгледа, из досаде живота. С о к р а т. Све на свету, Мелете, иште да живи а нарочито истина; и више љуби живот онај, који за блесак муње проживи векове још не проживљене. А колико је пак неваљанство Сократово казаће сад Еутифрон који допази у згодан час; побожан ie исто тако као и ти а нарочито искусан у науци о Светоме. Еутифрон. (Долази из улице у дну позорнице, спази Сократа и nofee к њему). Шта се то ново десило, Сократе, те си напустио расправу у Лицеју и прелазиш трему Архонта? С о к р а т. Опет нова тужба, Еутифроне. Еутифрон. Свакако не твоја против некога. С о к р а т. Не . . . напротив. Еутифрон. Против тебе дакле! Ко те тужи? С о к р а т. Неки млади мудрац, који хопе да се богови поштују И да младеж буде непокварена (Мелет се мало удаљи и погне главу). Еутифрон. Тужи те дакле због безбоштва и кварења? С о к р а т. Ни због чега другог. Е у т и ф р о н. А ко је тај велики човек ? Ваљда Теестет, с којим те видех где се јуче разговараш? С о к р а т. Не. Тестет је младић који нема времена да тужи друге, јер мисли збиља како ће сама себе да поправи. Ја му причах јуче, како морам прекинути с њим разговор да одговарам на тужбу, коју је Мелет поднео против мене.