SRĐ

Калуђерске и компасне карте средњега вијека. Пише Др. Божо Цвјетковић. I. Калуђерске карте. Географија може да напредује само у културних народа. Гдје није било или нема никакве културе, ту нема ни збора о географији; што више ако тама покрије земље његда културне а варварство се у њима удоми, географија тад пада под првим ударцем „ропства клета и незнања љута". То ће нам нај боље доказати средњи вијек, који нам се у географском погледу приказује посве друкчији него стари вијек, и зато ће средњи бити предмет нашег разматрања. Раније доба кршћанског средњег вијека означује нам перијоду грдног назадовања у свему: толико у егзактним знаностима колико и у географији, тако да треба да се управ чудимо, како онако брзо нестаде оног богатог разноврсног знања, које сабраше и уредише стари сумеро-акадски, бабилонски, египатски, грчки и римски учењаци. Исто вриједи и за наш предмет, јер niđla res sine causa, (никаква ствар без узрока), а клице назатку колико егзактних знаности толико географије наћи ћемо већ у свеопћем политичком развитку средоземне културне сфере за старога вијека. Грцинаиме, или Јелини, бјеху баштиници свега знања ориенталнокултурних народа. Тако, ако ове ориентално културне народе успоредимо са мравима, који само сакупљају и бацају на хрпу или са пауцима који сучу прећу из себе самих, онда треба да успоредимо Грке са пчелама, које сакупљају и прераћују и учвршћују оно што су сакупиле. Јер све што су Грци посредовањем Феничана добивали од ових ориенталних културних народа под фирмом знаности није било друго но мишљење растркано, нестално каткад и контрадикторно. Није било принцип?,. чим би знање могло стећи јединство и сталност. Зато је требало разорити из темеља сву ону културну зграду, коју сазидаше источни напредни народи, а овим истим градивом подигнути на здравим темељима нову, љепшу и трајнију зграду. То су Грци и учинили