SRĐ

IZ MOJE LOVAOKE TORBE

489

Da će ih on i na đeblje početi kresati. Sve je na svojim meterizima i spremno: oci se zapržile, gubica išćubila i nakriveljala, ali se prisjeti i škiljnu uzg6, a na pendžeru spazi mene. — Ma vidite li vi, moj oce, ove žalosti! Pa se ne bih ubio, prosti mi moj Spasitelju! Kvrc! Nešto škljocnu u spremnici; dveri se rastvoriše, a iznutra oduši pljesna za-rđale, zadušene i prazne ponutrice. — Pljul — Simurica će. — Zašto sam se izmučio i svoga Boga uvrijedio. Dakle se ti, kokošiću moj, i sam dosjećaš, da tu nije lako s ovakim ozbiljnim službenikom o dimlijama zboriti, bili ih dulje ja kraće skrojio, već što bi ti htio i mogao onoga trena opremiti, pošlje mi se prođi zanapasti i prije se s urima nagodi, da ne upaneš u nevolju goru, kad i sam vidiš, da je Simurica s ovoga posla Englež i za nj vrijeme zlato, a da ga ne trati po ludonji, гекб sam ti i velju ti. A jutros je i druga neosoijena, taman po onoj: je li ti liuda tuknula na kućna vrata, rastvaraj joj njih, pendžere i docigli odušak. Neda se ni meni jutros; zar nastupio na što, šta li je, pasja ga noga znala, pa da ću ni liznuti sa svojim stojnim i ponajvjernijim drugom — perom, a ni mukajet ljubidragoj knjizi. Aja, ne rači mi se, ko ni kosovcu, kad mu se jastrebić poviše lužine u pijavice vije. Sta ću, šta ne ću, ne znam ni ja, što bih jutros. O duvaru mi visi šarka i кб da mi se smjehucka; zar bi mi se rugo narugalo. — Svirca mi, to opet ne ćeš! I ako mi nijesu oni posli, što bugari pučka pjesma: Mač i puška i otac i тајка — Noz i ćorda bratac i sestrica , jest ta, da sam ja za te upao u arče i gotove ili pare brojio, pa da mi se jošte tute razmećeš. Već da se ti anio, da se prošetamo. Povijem se niscem flšeka svake vele zrna, domaćoj prikričam, da sprnjavori, dok se vratim, štogod i za zube i Don Marko ispade iz kuće. U selu ni žive duše, niti ko očima gleda, već ja, ono nejačadi i starčadi. Sto je rađene ruke, slizlo u polje, da sade, u ove jesenske zemane i pred trganje, kad pomučniji posli odušili, berka oko panja, podmećuć poda nj brnestre, da pri nenadnim kišama grozdi ne gnjiju. Pri toj će čvrknuti koje zrno, a je li majka, zatisnuće čevuljieu u njedra