SRĐ

БИЉЕШКЕ. — BILJEŠKE.

615

м у з е ј а у Дубровнику, састали смо се са једним Подгоричанином, који нам је показао старо писмо наћено, како он каже, назад 10 година измећу писама свога оца, који је умр'о 1877. а родио се по прилици 1830. Ова повеља садржи првих пет редака повеље Селима I. од 5. марта 1517. из Брусе о трговању Дубровчана и посљедњих шест, која је штампана у Миклосићевијем Monumenta Serbica на стр. 550. и 551. под бројем 476. Нетом нам је била указана ова подметнута повеља, изјавили смо ње имаоцу, дн нам се чини да је то фалсификат и замолисмо Подгоричанина да нам допусти да је препишемо, што нам је он допустио. Повељи додат је и пријевод енглески, који је био справљен за лондонску изложбу, на коју није био препуштен. Ималац повеље казивао нам је да је Др. Antonio Baldacci у Bologni у неком листу писао о њој не сумњећи да је била подметнута. То је било прије три године. Кад смо тлј фалсификат преписали у музеју, понијели смо свој пријепис кући да га боље проучимо. Успоредили смо га са горе поменутом повељом штампаном у Миклошићу и нашли смо да је то' од слова до слова пријепис почетка и свршетка његове повеље. Сумња, коју смо имали одмах нетом смо видјели повељу нашег Подгоричанина, обратила се послије у чврсто увјерење да је фалсификат с овијех разлога : 1. Повеља је без јасног стварног садржаја, то јест не садржи одрећена предмета. 2. Измећу почетка и свршетка Миклошићеве повеље, мјеште онога што је испуштено у'подгоричкој повељи, стављено је неколико сртица, ствар која се не види у никаквој такој повељи.

3. Датум Миклошићеве повеље је 5. марта 1517. а у подгоричкој датум је нешто преиначен, бива мјеште године 1517. написана је година 1513. 4. Спочетка између ријечи има више дебелих тачака; а у другом дијелу нема тијек тачака и уопће други дио разликује се од првога тијем што су слова мање помњиво написана, и мања и што уопће давају више темеља увјерењу да је ово фалсификат. 5. Слово ч написано је једном налико на штампано дово ч мјесто да буде писано старом ћириловицом, а слово с написано је једном као £ грчко. 6. Ријеч ижнтднга на 4. ретку од краја написана је у подг. повељи са « без н а мјеште њега стављена је кратица; ријеч u>kSh уписана је са « а не са w ; ријечи цјрсткд лш написане су цлрсткм (5. редак); у првоме ретку иза раздијељнијех цртица мјеште р«дител-6 писано је р«,\нтел'к ; послије мјесто речеж писано је реченш, мјесто п«речел( писано је пвречкш и има још другијех разлика. 7. Надасве у другом дијелу писма слова су писана руком, која се тресла, што приноси сумњи о фалсификату. 8. Надасве у другом дијелу повеље танки потези одвише су танки а да се не увиди да су могли бити писани само оцалнијем пером модерног доба. 9. Надасве из монограматичкијех сигнатура, којијем су писане све ријечи насловне од ЛЉнлвстТ до Оелнл\, то јест писане су, да цјеловито, али у монограмима, има се извести да је фалсификатор имао пред очима изворну праву повељу, коју Миклошић није први донио него је преписао из Гласника IV. (1852.) 220. То исто вриједи и за ријечи Близнтл > а састављање овијех монограматичкијех сигнатура тако је умјетна да није могуће промислити да