SRĐ

СОКРАТ

585

можеш посматрати људске ствари онаке какве су. Овај (покагује Мелета) покушава да ми одузме живот на своју одговорност и то оног дана, када је требало да се обухвати сав једном речју која садржи све. Овај (показује Еутифрона) те ослобађа малаксалости која те чини ђандрљивим. И један и други осуђују сами себе да носе на леђима лешине два старца, те твоја клетва није већа од њихове казне. Херократ. Али Мелет, није теби син! Сократ. Нека рече сам Мелет би ли он због мога безбоштва и свог оца оптужио. М е л е т. (Одлучно). . . Не бих! С о к р а т. Та ви се не слажете! . . . А шта ћете одговорити Архонту, ако запита ко од вас два представља Свето ? (Ћутање). Херократ. Свето постоји, али оно представља. сама себе (Одлази путем у дну). Еутифрон. (Баца тужбу) Херократе! . . . Свето постоји (Одлази за оцем). Сократ. На путу душе, Мелете, онај ће младић наћи богове, на твоме путу, ти ћеш наћи једног непознатог: себе сама. М е л е т. Могао бих повући тужбу .... под једним условом. Сократ. Да Сократ постане Мелет. Но сад пусти ме да се браним ОД мојих а не ОД тебе. (Сократ каза ове посљедње речи видећи своју породицу где долази к њему из улице Куле. Мелет иде у двоумици путем Суда. Долазе Ксантипа, Лампр^кло, Ификрат). Ксантипа. Ох јадне моје куће! .... Ево човека који је најправеднији, услед чега смо ми најнесрећнији. Сократ. 0 доброто моја, а зашто одмах тако? Ксантипа. Сократе, ти ћеш с њима рђаво проћи! Та колико сам ти пута говорила да ћете они рћаво наградити? Сократ. Циљаш ли тиме на тужбу коју је поднео против мене Мелет? Ксантипа. По граду се о другоме и не говори и ваздух је пун тога. Нема никога коме то не би читао на лицу ... Не знам где да се склоним да не чујем . . . Не смем прићи јавним олтарима. С о к р а т. Ниједан те бог Атине не би одбио од себе. Ксантипа. Ти си нешто ставио измећу мене и њих. Сократ. Моју сиротињу и твоју невиност. Ксантипа. И још некога!