SRĐ

41

О С В Е Т А

641

— Сумњам, ваше ' c'ko благородство, јер и сами знате да је мунициона комора такво место, где се нај строже мора пазити. Тешко да је са непажње. У осталом само један ГоСпод Бог зна како је било, а људи никад не he дознати истину. Обојица сеђасмо неко време ћутећи и не обраћасмо пажње на удице. Време бејаше потпуно мирно и на мору владаше некаква свечана тишина. — А није ли време да се мало прихватимо, ваше ' c'ko благородство ? — прекиде Захарић наше ћутање. — Ми у разговору и не видимо да се сунце високо попело. Диван ће данас бити дан!. . А то је ретко у овим местима ! — додаде Захарић. Ми почесмо јести. Пр. Бор. С. JI.