SRĐ

ХИСТОРИЧКЕ УСПОМЕНЕ о сердарима. пуковницима и солраиктендентима витезовима Синобадима, ****** (наставак) ЉубоМИр Нер. Влачић. По смрти сердара Јакова 29./5. 1749. за малољетстаа старијега сина његова Андрије постављен је за вицесердара рођак Андријин: Francesco Busi. Дана 1. 10. 1754. Андрија бијаше опроштен скрбништва и именован неодвисним сердаром. А кад Андрија премину 28./3. 1774., постаде сердаром малољетни старији син његов, Јаков, под туторством стрица Јосипа. Мало времена послије тога Јаков умрије, те 8./10. 1774. малољетни Gaetano, други син Андријин, бијаше именован сердаром под туторством стрица свога Јосипа, који по смрти Гајетановој 20./7. 1784. постаде сердаром, а 30. 5. 1791. пуковником. Смрћу овога пуковника г. 1811. изумрла је римокатоличка породица Бузи. * * * Сердар Андрија, син витеза Јована, како смо прије видјели, умр'о је без порода. Јованов брат Филип, капетан војничке посаде на Звониграду, имао је два сина: један од њих, за име којега нијесмо могли сазнати, погинуо је у бици на Улцињу противу Селман паше херцеговачког ; други син Филипов звао се је Дамјан и имао је три сина: Лазу, Јована и Илију, од којих се је доцније развила велика породица — grossa famiglia — и од којих потичу данашњи Синобади. Лазо је имао синове : Трифуна и Митра, реченог Мију. Доситеј, који је учитељевао 1760.-63. г. близу цркве св. Ђорђа код куће Синобадове, спомиње Трифуна, сина Лазина и синове његове Пану и Ђорђа. 1 Ђорђе је из тежачке куће своје пошао у Скрадин и стао у трговини српског добротвора Бована, 2 гдје је, радећи, стекао велики иметак. Ђорћо 1 Срп. Књ. Задр., књ. 8 с. 18 и 19. 2 Арх. Зелић : „Јеван Бован" год. 1859. Задар.