SRĐ

ХИСТОРИЧКЕ УСПОМЕНЕ О СИНОБАДИМА

881

Б. Старински грб. Сличан грбу херцеговачкоме, нај старији грб породице Синобада находи се у Кодексу означеном бројем 1630-31 у градском музеју у Млецима. На њему нема никакова датума. Нај вјеројатније може бити, да је ова фамилија добила свој грб и прије него ли је прослављена јуначким дјелима витеза Јована, а то би се могло закључити из списа 7. 8. 1827. (А. М., бр. 34) гдје се вели : „Согге quasi un secolo che la famiglia Sinobad, abbandonando tutte le sostanze che possedeva nel paese ottomano si ridusse con numero considerabile di Morlacchi alla pubblica divozione e consegui nel tempo stesso la gran sorte di qualificare con azioni valorose le primizie del suo fortunato vassallaggio. Grata non meno c e generosa volle farsele conoscere in quei medesimi principi la grandezza, poiche con le ducali 1648. 12 agosto li abbraccio come figli, e graditi i sagrifizi del sangue, che avevano gia sparso per le pubbliche glorie, prese con se stessa un sacro impegno di sempre proteggerli, di conservare ne' posteri la loro memoria e di concambiare in ogni tempo con paterna predilezione le rimostranze della loro fede. Senza scorrere quella lunga serie d' impieghi ed operazioni ben distinte che vivono in tante carte registrate e senza nominare ad uno ad uno i tanti soggetti, che hanno voluto farsi vittime alla pubblica maesta, basta fissar 1' occhio nelle carte medesime..." (Већ je прошао мал не цио вијек, да породица Синобад запуштајући све своје имање у Турској призна са угледним бројем саплеменика млетачко господство и да се довине до велике среће да одликује јуначким подвигама почетак свог честитог поданства. Величанство оних истих владара хтједе да се искаже и харним и благодарним, јер ихдуждевим писмом 1648. 12. августа загрли као синове, и захвално за жртве крви, коју су већ били пролили за државну славу, обвеже се само собом на свету дужност, да ће их свећ штитити, да ће код потомака чу-

језик онда, кад 'je он по Далмацији био покварен тако, да је јесусовац Касијо (Cassio) у првој половини XVII. вијека превео римски ритуал изричито на тај босански језик. У народној предаји још су у много крајева живе предаје о овом сељењу из Босне и у неким се мјестима ови новији становници још разликују говором од старијих.