SRĐ

СПОМЕНИЦИ ДУБРОВАЧКИ објелодањује А. ВУЧЕТИЋ. 15. Кадија Новски фебруара мјесеца 1500. пише Дубровчанима да треба да купе свиту за цара, јер је овај то заповиедио нарочитијем писмом управљенијем њему у другијем, писанијем Дубровчанима. Дубровчани стога имали би купити за 10 „мауна" и 20 „галија" 4320 аршина, Он моли Дубровчане да му заиму новаца, јер цар хоће да му Новски Турци даду од Новске сланице ; али да они од ње немаду ни аспре, јер је дубровачка сва сб. Кад продаду сб, да ће им вратити зајам. Моли да му одговоре, јер би им послао слуги Мустабегову, који би им донио и односни хућум. 16 Херцегнови, како се види из прајашњег и овог писма, бјеше под турском власти. Хатић ефендија и Пир Мухамед Челебија бјеху турски заповједници овог града и љети 1590. године наумише доћи за један посао у Дубровник. Они су имали под собом два диздара : Балиагу и Арматагу, који су их у велике штовали. Зато ова двојица управе Дубровчанима 1. јула 1590. писмо, којим њима нај топлије препоручују своје господаре Хатипа и Пира. 17. Писмо диздара новских Балиаге и његових другова властели дубровачкој 12. фебруара 1593. доказује да су онда Дубровчани живјели у пријатељству с турским властима у Боки Которској. Мухамед Хатип, ефендија градски и старјешина диздара новскијех, Балиаге, Хасанаге и Ахмедаге, имао је доћи у Дубровник. Зато диздари позивљући се на пријатељство Дубровчана према њему и Турцима, а Мухамеда Хатипа према Дубровнику, препоручују Дубровчанина овог свог старјешину. 18. Писмо старичице Хасан Азији без надневка и мјеста, које је писано по прилици 17. вијека на малом листићу папира, врло је занимиво са стране језика и слога, јер, изостављајући неке нетачности, писано је врло правилно а сложено је тако лијепо, да треба да му се дивимо и да га узмемо као риједак узор лијепог писања у прози прошлих вјекова.