SRĐ

1013

добрих пријатеља, који и њој и учу срећу желе, па ће они извршити тај шкакљиви посао. Ето, те мисли и та питања цијелу су ноћ мучила и онако измучену и жалосну учитељку и то јој не даде ни ока склопити. Учитељка се јутром устане сва сломљена и изнурена, блиједа и тужна лица, сузних и неиспаваних очију. Оде својој школи, избјегавајући погледе пролазника, који су је из срца сажаљевали. 0 овој њеној неприлици цијела је околина била одмах обавијештена путем „нај поузданијих новина" — брбљавих бабетина. Учо је такођер о томе био обзнањен од оног свог пријатеља, али му то није ни требало, пошто је случајно једног дана, када се опорављен од болести шетао по риви једне приморске варошице, опазио на пароброду везана, елегантно одјевена младића, чији изглед му одмах обнови ону ужасну слику његова сна. Тада се он срећан, миран, задовољан вратио својој школи и своме раду.

Megju jablanima. М. Dimitrijević — Mostar. I. О, vedra noći, slatko li se sanja Uz tihi šumor iz meke tišine Kad mjesecina pada sa visine Kroz mlado lišće jablanova granja, Pa lišće šumi. . . Sum i uzdah njini Dršće ko cežnja sutonskih mi snova. ' Misao bludi po noćnoj tišini Dok dugo slušam pjesmu jablanova. Ne znam šta želim . .. No u noći vedroj Rek bih da nekud neznano iščeznem A noć nek brodi kroz prostore duge, I mladi, vedri nek trepere snovi! I neka šume sa neznane tuge Visoki, mladi, vitki jablanovi.