SRĐ

КАКО SAM SPROVEO BOŽIĆ

1139

jali namjeniku za spavanje. Rek bi, da se samo u toj prigodi uravna, inace na dva kraja ostaje uviek udubljen. Nije od potrebe ni spominjat, da kad ko na nj leže, po koja daska ispadne. Po zidovima vidjet je i slika svetaca, a podnu okvira utaknuto posjetnica svih onih žandara i financa, koji mu kadkad nabijaju konak. Do prozora o čavlu visi ogledalo i kajiš, o što tere brijacom britvom, kad mu se obrati. Na prozoru jedno puknuto caklo zalijepljeno hartijom, a na naslonu prozora daska je i nož za križanje duhana i neki stari novci, jamačno istreseni iz škrabice od lemozine.* Vas se pod crni malim progorjenim rupama. Fra Luka u toj pustinji, gdje mu je mnogo toga prikraceno, hoće da uživa tu nasladu, da zatutumi na dug čibuk, a ne trpi, da mu se žigicom pripali, već hoće ugljen, koji mu dječko između dva špraljka nosi iz kuhinje, ili sluga, premećuć ga s dlana na dlan. Kad ugljen s lule padne na pod, niko ne mari đa ga ugasi, dok se sam ne sjeti. U starim i trošnim kućetinama i vatra ima pameti. Dok se fra Luka u drugoj sobici nečim zabavljao, a ja tako razgledao, dreknu sluga, podno stepenica: — Na stolu je! Sadjosmo na večeru. Suvišno je, da čitaocima iznosim menu; jer svak može lako pogoditi, čim te siromah župnik može pogost.iti u zabitnoj zagorskoj župi. U mrsne dane komadićem suha mesa, ili najboljom, ako zakolje kokoš; a za posna dana bakalarom i kojim jajem. Odtud nikakva čuda, ako su kod naših župnika na selu čorbe odviše slane, što opet ne mari, ako ili možeš zaliti dobrom kapljicom. Toga je kod fra Luke bilo, s toga nijesam vele žalio na njegovu slanu čorbu. Kuća fra Lukina uz crkvu je, na osami. Nešto podalje rastrkani su komšiluci, a ima ih, te su se razašli i na više kilometara dalečine. Kad ga tamo zovnu na bolesnika, vas dan mu je poć i vratit se. U tim prigodama pruži bolesniku svu popudbinu. Fra Luka ima slugu, vremešna čovjeka, koji na dlaku naliči svim poslužnicima seoskih župnika: mrka pogleda, osorne besjede, ko naučan gospodarit u kući, a izdirat se na seljane. Uz slugu drži i dječka, da ga posluživa. I taj nosi na sebi

* milostinja, prosjačenje.