SRĐ

23

U to ti se Barović s Mravinca objesio niz murvu, gdjeje zobao murve, pa zapomaže cia ga prihvate. Baro rece pošprdno : — Predaj se, moj Marko, u ruke božje — i spusti se! Jadan Marko štropošta se kao vreća kukuruza i slomije nogu. — Hvala Bogu, Džore će, kad nijesi obedvije, jer bi te najbolje pomogla ova tvoja braća I — Marko lelece, a oni ga položili na batalinu i nude ga vinom i pečenicom. Uzmi na silu, ozdraviće ti noga ! Evo ti lijecnika. I Džore mu utegao nogu kostreticom. Jadan Barović zavija od bolesti, a Bađo polijeva morem iz siglića (postavice). I nađoše se dvije dobre duše, te iznesoše Marka u selo, a ona družina ostala s Džorom. Iza pečenice su jeli u barici srđela. Baro Nikolin za oklad izio ih devedeset slanijeh i popio рб barjela vina, a nije se opio. To su ti bili izjelice od oka! Dosta popiti i izjesti, a snage kao u konja. Sve je imao platiti beg, a Džore ni mukaet, nego se uputio uz krivu ulicu. Prvi će mu Bađo i — Džore, plati, pa onda idi! — Frrr, kučalice, doće! . . . A Mihoč: — E, gosparu Džore, izvadi to karantana (novac) plati moju muku! — Frrr, grakatežu (strugač za sir) od sira doće !. .. I oprući ti (pođe brže), a nikomu ni zbogom, samo Bara Andrina udari šakom po ramenima, biva da se oni odavna znadu i razumiju. Družina se pogleda, kao i nehote mučke, i svak je vidio svoj obraz u obrazu svoga druga. Mihoč prvi: — Ovo nas je Bog pedepso radi Barovića ! Nije pravedno, da sve pane nama na leđa, valja bome da se i ostali popišmane. Prihvati Baro : — To si htio kazati da se porefene (plate piće i t. d.), je li grakatežu od sira? Dobra mu je ona. — Svemu je kriv kučalica — pogleda Mihoč na Bađa. (Nastaviće se).