SRĐ

ш

СРЂ. — SRĐ

тавану Очистилишта мотри Данте урезане у мрамору примјере кажњене охолости. Први је примјер Луцифер, кога је Бог створио као најодличнијега од срих анђела, али, јер се узохолио и побунио против својега Створитеља, стрмоглавио га Бог c небеских виснна у паклени понор: Vedea colui, che fu nobil creato Piii d' altra creatura, giu dal cielo Folgoreggiando scenđere da un lato'. (II. 12. 25. 27). Говорећи o тајности божје правице, опажа да нити анђелима нијесу познате одлуке створитељеве, те надодаје, да Луцифер, ма да први између свих створења, ипак није могао продријети у тајне божје воље, с тога кад је покушао да буде сличан створитељу, био је бачен у пакао: Non pote suo valor si fare impresso In tutto 1' universo, che ii suo verbo Non rimanesse in infinito eccesso. E cio fa certo ćhe il primo superbo, Ciie fuMa somma d' ogni creatura, Per non aspettar lume, cadde acerbo. (II. 19.43.- 48.) Љепоту je Луцифера, пропалога анђела, пјесник схватио у најширем опсегу. Од искона био је најљепши између свих анђела, с тога и највише сличан својему Створитељу, који у својим створовима као у огледалу, одразује зраке своје идеје створитељице: Cio che non muore e eio che x>uo morire Non e se non splendor di -quelia idea Clie partorisce, amando, il nostro Sire; Che quella viva luce che si mea Dal suo lucente che non si disuna Da lui, ne dall' amor che a lor s' intrea, Рег sua bontate il suo raggiare aduna, Quasi specchiato, in nove sussistenze, Eternamente rlmanendosi una. (III. 13. 55.—60.). Тако je c једне стране апсолутна љепота Створитељева, с друге цјелокупна љепота створених бића представљала скуп сјаја онога анћела, чије је име било од свјетлости. ' У истом ће нам размјеру пјесник приказати грдобу Луцифера, кад је с небеских висина пао у пакао. Луцифер ће по том бити створење у свему сасвим различито од својега Створитеља; бити ће инкарнација цјелокупне грдесије, те се може помислити у свим створовима скупа.