SRĐ

264

СРЂ — SRĐ

Према томе није никакво чудо, што се таким појмовима с једне стране угушивао полни нагон а с друге целибат установљавао обвезним за клир. У Матијевом јевангелију (XIX , II., 12.) стоји написано, како има ушкопљеника, „који су се само ради небеског царства ушкопили". То је свето мјесто доцније двојако тумачено-. Једни су га објашњавали као својевољно одрицање од брачног живота. Други су се међутим држали буквалног значења јевангелистових ријечи, те су због тога кидали своје спољне полне огране или цијеле или дјеломице толико, како нијесу били никако већ способни за полни сношај. Женским су кидали сисе мислећи, да ће тиме полни нагон бити потпуно угушен. Свакако је руска секта „шкопци", која је била доста јако раширена, најбоље протумачила јеванћељске ријечи. Учење апостола Павла (I. Коринћанима VII, 8, 40) да нежењени и удовице не ступају у брак, било је одма као строга заповијед испуњено. А већ од четвртог вијека је католичка црква почела примјењивати целибат, који је тек у 11. вијеку ступио у потпуну снагу (под Грегором VII). Рђаво мишљење о људској природи одржало се у католичкој цркви још и до дан-данас. У својој енциклиси 1 „о слободноме зидару", изражава се Лав XIII., „како је људска природа прародитељским гријехом покварена, то је она далеко више наклоњена свакоме пороку него ли врлинама. Заго је веома потребно, да онај, који жели да је достојан части и поштовања, живо и вољно угушује све своје нагле душевне покрете и захтјеве а страсти стави под власт свога разума". И у вјештини се огледало хришћанско схватање људске природе. Вајарство, које је стајало у староме вијеку тако високо и које је тако тијесно било везано с грчким учењем, пало је у хришћана брзо и веома ниско. У источном дијелу римског царства оно се држало дуже; мећутим је у Италији већ у 8. вијеку било готово сасвим исчезло. Сликарство се држало дуже, али је зато морало особитим начином и у извјесним правцима узмаћи назад. Тако су сви вјештачки производи италијански из доба Каролина показивали врло грубу равнодушност према свим природним облицима а тако исто и велики недостатак у складности и осјећају

1 De secta Massonum, Parisiis 1894., p. 0., цитирано из Brunetiere, Revue des deux Mondes, 1895., Bd. СХХУН., p. 116.