SRĐ

266

СРЂ. - SRĐ.

ценибат би укинут и све жеље и нагони, који су само одговарали природним законима добише потпуно слободну примјену. 1 Поред оних који су једино усљед религиозних погледа презирали људску природу, треба споменути још многе просте и дивље народе, који су сакатили тијело на нај разноврсније начине. И сувише би нас далеко одвело, кад би стали ређати све оне процесе, који су употребљавани, да се што јаче унакази и изврне нормални облик човјеков. Етнографски радови и путнички описи пуни су те врсте чињеница. Коса, зуби и усне подвргавали су се цијеломе реду нај разноврснијих обраћивања, само како би се што боље њихово причодно стање и изглед покварио и изопачио. Многи су народи бојили своје зубе или су их по неколико вадили, распилавали или ломили, само како би им дали неприродан изглед. Други су опет забадали кроз усне комад дрвета, кристала, кости итд. Описивање татовирања, које су употребљавали дивљи народи, захтјевало би само по себи цијелу једну главу. Лубања, прси, ноге и др., — све је то сакаћено свим могућим начинима. Како нема довољно основа, да се сви ти поступци припишу извјесном разумном религиозном или философском учењу, то је сигурно, да народи, који су их испуњавали, нијесу ни најмање уважавалн људску природу, како су то радили културни Грци, него су чинили сваки по своме укусу и сопственој вољи. Незадовољство с природним стањем, у коме се налазимо, веома је распрострто мећу људима, и збиља мора се човјек упитати, да ли је могуће наћи неки опћи принцип у тој збрци тако разноврсних схваћања љуцке природе. Идући редови ове књиге радиће да покажу читаоцу, како је питање о природи човјековој вазда јако занимало цијело човјечанство, те је као тако веома велики значај имало у схваћању доба и љепоте. И заиста је већ вријеме, да се та проблема подвргне рационалом изучавању под надзором најстрожијих научних метода, које се уопће данас могу примијенити.

1 Reinhardt. — Systzm đer christlicheri Moral, Bd., IV., 1814. s. 813., BdШ. 1813. s. 14.