Srpska književna zadruga u 1895. godini : godišnji izveštaj

5712

рења, да ће ова књига бити и данас још врло драгоцена читанка ширим круговима нашега народа.

Око половине овога века радили су као претече данашњем стању наше књижевности неки млади књижевници, који су на жалост сви рано преминули, те нису ни доспели да сами себи очувају трајан спомен, већ су махом сви више мање заборављени или су тек помињани као мила и ако недовољно позната имена из прошлости. Ни родољубива тежња, која је те младе људе кретала на рад, ни сами њихови радови не заслужују да и даље остану заборављени, те је 3адруга, износећи кратке животописе и радове Павла Поповића-Шапчанина, Дамњана Павловића, Косте Руварца, Мила-Милисава Милисављевића и Ђорђа Звекића, извршила п један акат пијетета п предала својим вадругарима књигу, коју ће сваки радо читати по у њој наћи пуно лепота.

Од старијих савременика Задруга се у овоме колу зауставила на Змају Ј. Јовановићу пи др. Милану Јовановићу. Змајева поезија је тако омилела нашему народу, да је он несумњиво најпопуларнији“ наш песник и да је ретка имућнија српска кућа, која се не дичи „Певанијом“, збирком његових песама изданом пре 14 година. Али је Змај и после тога писао још толико и на толиким странама, да је редак и наш књижевнији човек, који је сав тај рад могао успешно пратити, што је штета и за Змајеву познију поезију и за српску књижевност. С тога се Задруга латила, да, с изузетком дечјих и политичких песама, у две свеске изда Змајеве песме од „ЏПеваније“ на овамо, те ће „Друга Џеванија“ бити драгоцена збирка за свакога љубитеља праве и лепе песме.

| 578 мори февит